О нама

Тринаеста година у излажењу Липара обележена је важном изменом у концепцији овога листа. Почев од броја 47, публикује се нова серија Липара- не више као листа за књижевност, културу и уметност већ као научног часописа за књижевност, језик, уметност и културу. Оснивач часописа Липар, Универзитет у Крагујевцу препознао је потребу младих истраживача и уметника, студената мастер-студија и докторских студија из области језика и књижевности, сарадника и наставника овог Универзитета, али и младих научника из других научноистраживачких и универзитетских центара, за часописом који би пре свега био адекватна репрезентација резултата њиховог научног рада. На иницијативу господина ректора, професора Слободана Арсенијевића, а уз подршку ректорових сарадника и запослених у Ректорату, као и запослених на матичном факултету чланова редакције, Филолошко-уметничком факултету, почетком 2012. године на Универзитету је донесена одлука о покретању научне серије Липара. Пошто предлог нове концепције часописа као часописа научне природе није супротносмеран основном предмету књижевног листа – а то је језик у својим књижевним и антрополошким реализацијама као и језик уметности у ширем смислу – уредништво је настојало да свест о ранијем препознавању Липара у јавности и о препознавању језика уметности у природи самог Липара потврди одржањем континуитета имена и нумеричког означавања часописа.

Липар је периодична публикација која излази три пута годишње. ЧасописЛипар осмишљен је у складу са Актом о уређивању научних часописа Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Својим садржајем Липар афирмише основне моделе научног истраживања у домену филолошких и уметничких студија у Крагујевцу, пре свега студије, научне и стручне чланке, научне критике и приказе књига. У часопису ће се објављивати и други радови, који одражавају културни потенцијал друштва (извештаји о научним скуповима, семинарима, књижевним промоцијама и другим научним, књижевним и културним догађајима). Сваки чланак у часопису Липар добија УДК број Народне библиотеке Србије (штампан у десном углу прве стране чланка), као и аналитички приказ чланка на cobiss-u. Радови се за штампу припремају у складу са важећим упутством о припреми текстова за штампање у науци о језику. Језик рада може бити српски, руски, енглески, немачки, француски или неки други европски, светски или словенски језик, раширене употребе у међународној филолошкој комуникацији; писмо на којем се штампају радови на српском језику јесте ћирилица.

Уредништво часописа Липар сачињавају наставници и сарадници са Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу: доц. др Никола Бубања (уредник за књижевност), доц. др Владимир Поломац (уредник за лингвистику), Јелена Арсенијевић (уредник за културу), Радомир Митрић (уредник за уметност), доц. др Часлав Николић (одговорни уредник). У уреднишву су и истакнути научни радници са универзитета из иностранства: проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо (Пескара, Италија), др Остап Славински (Лавов, Украјина), др Борјан Јанев (Пловдив, Бугарска), др Јеленка Пандуревић (Бања Лука, Босна и Херцеговина), др Иван Мајић (Загреб, Хрватска), др Светлана Калезић (Никшић, Црна Гора). Рецензенти су професори са универзитета у иностранству, професори са факултета у Србији, као и професори са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Изузетан ликовно-графички идентитет часописа Липар осмислио је Лазар Димитријевић, асистент на Одсеку за примењену уметност Филолошко-уметничког факултета. Часопис технички уређује Ненад Захар. Секретар уредништва је Бојана Вељовић.

Липар је часопис којим издавач, Универзитет у Крагујевцу, манифестује потребу не само окупљања и представљања научних радника у једној средини, већ научни карактер овог часописа претпоставља нужност повезивања, размене искустава, заједничког рада и досезања нових научних вредности истраживача из других научних, универзитетских центара, у Србији и иностранству.Уредништво Липара настојаће да се у могућности јавне научне и академске репрезентације часопис све више отвара према новим генерацијама сарадника, подстичући њихову непрестану афирмацију. Верујемо да ће се увећањем броја сарадника нашег часописа, њиховим и нашим самонадилажењем подстицати даљи развој филолошких наука али и да ће се унапређивати и културни живот целокупног друштва.