УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА
ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ
1. Радови треба да буду достављени
електронски, у прилогу – као отворени документ (Word), на електронску адресу редакције
Липара: casopislipar@gmail.com
2. Дужина рукописа: до 20 страница (35.000 карактера). У
изузетним случајевима, уредништво може одлучити да прихвати и дуже рукописе.
3.
Формат: фонт: Times
New Roman; величина фонта: 12; размак између редова: Before: 0; After: 0; Line spacing:
Single.
4. Параграфи: формат: Normal;
први ред: увучен аутоматски (Col 1).
5. Име аутора: Наводе се име(на) аутора, средње слово (препоручујемо)
и презиме(на). Име и презиме домаћих аутора увек се исписује у оригиналном
облику (ако се пише латиницом – са српским дијакритичким знаковима), независно
од језика рада.
6. Назив установе
аутора (афилијација): Непосредно након имена и презимена наводи се пун (званични) назив и седиште
установе у којој је аутор запослен, а евентуално и назив установе у којој је
аутор обавио истраживање. У сложеним организацијама наводи се укупна
хијерархија. Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, мора се,
посебним ознакама или на други начин, назначити из које од наведених установа
потиче сваки од аутора. Функција и звање аутора се не наводе.
7. Контакт подаци:
Адресу или електронску адресу
аутор ставља у напомену при дну прве странице чланка. Ако је аутора више, даје
се само адреса једног, обично првог.
8. Језик рада и писмо:
Језик рада може бити
српски, руски, енглески, немачки, француски или неки други европски, светски
или словенски језик, раширене употребе у међународној филолошкој комуникацији. Писмо
на којем се штампају радови на српском језику јесте ћирилица.
9. Наслов: Наслов треба да буде на језику рада; треба га поставити
центрирано и написати великим словима.
10. Апстракт: Апстракт треба да садржи циљ
истраживања, методе, резултате и закључак. Треба да има од 100 до 250 речи и да
стоји између заглавља (наслов, имена аутора и др.) и кључних речи, након којих
следи текст чланка. Апстракт је на српском или на језику чланка. [Техничке пропозиције за
уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 10; размак између редова – Before: 0; After:
0; Line spacing: Single; први ред
– увучен аутоматски (Col 1).]
11. Кључне речи:
Број кључних речи не може
бити већи од 10. Кључне речи дају се на оном језику на којем је написан апстракт.
У чланку се дају непосредно након апстракта. [Техничке пропозиције за уређење:
формат
– фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 10; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]
12. Претходне верзије
рада: Ако је чланак био
изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом),
податак о томе треба да буде наведен у посебној напомени, при дну прве стране
чланка. Не може се објавити рад који је већ објављен у неком часопису: ни под сличним насловом нити
у измењеном облику.
13. Навођење
(цитирање) у тексту:
Начин позивања на изворе у оквиру чланка мора бити консеквентан од почетка до
краја текста. Захтева се следећи систем цитирања, преовлађујући у науци о
језику:
... (Ивић 2001: 56-63)..., / (в. Ивић
2001: 56-63)..., / (уп. Ивић 2001: 56-63)... /
М. Ивић (2001:56-63) сматра да...[наводнике и полунаводнике обележавати на
следећи начин: „“ / ’‛ ]
14. Напомене
(фусноте): Напомене се
дају при дну стране у којој се налази коментарисани део текста. Могу садржати
мање важне детаље, допунска објашњења, назнаке о коришћеним изворима итд., али
не могу бити замена за цитирану литературу. [Техничке пропозиције за уређење:
формат
– Footnote
Text;
први ред – увучен аутоматски (Col 1); величина фонта
– 10; нумерација – арапске цифре.]
15. Табеларни и
графички прикази:
Табеларни и графички прикази треба да буду дати на једнообразан начин, у складу
с лингвистичким стандардом опремања текста.
16. Листа референци
(литература): Цитирана
литература обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.)
и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Литература
се наводи на крају рада, пре резимеа. Референце се наводе на доследан начин,
азбучним односно абецедним редоследом. Ако се више библиографских јединица
односе на истог аутора, оне се хронолошки постављају. Референце се не преводе
на језик рада. Саставни делови референци (ауторска имена, наслов рада, извор
итд.) наводе се на следећи начин:
[за књигу]
Јакобсон 1978: Р. Јакобсон, Огледи из поетике, Београд: Просвета.
[за чланак]
Радовић 2007: Б. Радовић, Путеви
опере данас, Крагујевац: Наслеђе, 7, Крагујевац, 9-21.
[за прилог у зборнику]
Радовић-Тешић 2009: М. Радовић-Тешић, Корпус српског језика у контексту
савремених језичких раздвајања , у:
М. Ковачевић (уред.), Српски језик, књижевност,
уметност, књ. I, Српски језик у употреби, Крагујевац: Филолошко-уметнички
факултет, 277-288.
[за радове штампане латиницом]
Бити 1997: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.
[за радове на страном језику – латиницом]
Лајонс 1970: J. Lyons, Semantics I/II, Cambridge: Cambridge University Press.
[за радове на страном језику – ћирилицом]
Плотњикова 2000:
А. А. Плотникова, Словари и народная
культура, Москва: Институт славяноведения РАН.
Радове истог аутора објављене исте
године диференцирати додајући a, b, c
или а, б, в, нпр.: 2007a, 2007b или 2009a, 2009б.
Ако има два аутора, навести оба
презимена, нпр.: Симић, Остојић; ако
их има више: после првог презимена (а пре године) додати et al или и
др.
Ако није прво издање, ставити суперскрипт испред године,
нпр.:
Лич ²1981: G. Leech, Semantics, Harmondsworth etc.:
Pinguin
Books.
[Техничке
пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0; After: 0; Line spacing: Single; први ред: куцати од почетка, а остале увући
аутоматски (Col 1: опција Hanging, са менија Format)]
Поступак цитирања докумената преузетих са
Интернета:
[монографска публикација доступна on-line]
Презиме, име
аутора. Наслов књиге. ‹адреса са
интернета›. Датум преузимања.
Нпр.: Veltman, K. H. Augmented
Books, knowledge and culture. ‹http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d.›. 02.02.2002.
[прилог у
серијској публикацији доступан on-line]
Презиме, име
аутора. Наслов текста. Наслов периодичне
публикације, датум периодичне
публикације. Име
базе података. Датум преузимања.
Нпр.: Du Toit, A. Teaching
Info-preneurship: student’s perspective. ASLIB
Proceedings, February 2000. Proquest. 21.02.2000.
[прилог у
енциклопедији доступан on-line]
Име одреднице. Наслов
енциклопедије. ‹адреса са интернета›. Датум преузимања.
Нпр.: Tesla, Nikola. Encyclopedia Britannica. ‹http://www.britannica.com/EBchecked/topic/588597/Nikola-Tesla ›. 29. 3. 2010.
17. Резиме:
Резиме рада је проширени апстракт на другом језику на којем рад није. Ако је језик
рада српски, онда је резиме обавезно на једном од словенских или светских
језика. Резиме се даје на крају чланка, након одељка Листа референци. Превод кључних речи на језик резимеа долази после
резимеа. [Техничке
пропозиције за уређење: формат – фонт: Times New Roman, Normal; величина фонта: 11; размак између редова – Before: 0; After: 0; Line spacing: Single; први ред – увучен аутоматски (Col 1).]
18. Биографија:
У биографији, која не треба да прелази 250 речи, навести основне податке о
аутору текста (година и место рођења, институција у којој је запослен, области
интересовања, референце публикованих књига).
Уредништво
Липара